Najčešće greške u dizajnu i kako ih izbeći: Saveti od profesionalaca

Kada počnemo da se bavimo grafičkim dizajnom, često smo toliko oduševljeni kreativnim procesom da zaboravimo na tehničke aspekte koji mogu značajno uticati na krajnji rezultat. Svaki iskusniji dizajner imaće priče o projektima koji su naizgled bili savršeni, ali su zbog nekih elementarnih propusta izgubili na profesionalnosti. Upravo te greške, koje se često ponavljaju među početnicima, mogu da kompromituju i najkreativnije ideje, pretvarajući ih u vizuelni haos umesto u koherentnu celinu.

Jedna od najčešćih zamki u koje upadamo jeste pretjerano oslanjanje na trendove umesto na osnovne principe dizajna. Kada vidimo nešto što je popularno na društvenim mrežama ili u radovima poznatih dizajnera, instinktivno želimo da to ugradimo u svoj rad, čak i ako nije u skladu sa temom ili ciljevima projekta. Trendovi dolaze i prolaze, dok osnove kao što su hijerarhija, balans i čitljivost ostaju ključni za svaki dobar dizajn. Da li ste ikada primetili kako neki brendovi, i pored promena u vizuelnom identitetu, zadržavaju prepoznatljivost? To nije slučajnost već posledica pažljivog poštovanja osnovih principa grafičkog dizajna.

Greške u dizajnu, nepravilna upotreba tipografije

Fontovi su kao glasovi – svaki ima svoj karakter i emociju koju prenosi. Međutim, mnogi dizajneri prave grešku koristeći previše različitih fontova u jednom projektu, što rezultira vizuelnim neredom. Idealno je ograničiti se na dva do tri fonta: jedan za naslove, drugi za osnovni tekst, a eventualno treći za akcente. Pored broja fontova, česta je i greška u pogrešnom kombinovanju stilova – na primer, upotreba dva dekorativna fonta koji se međusobno “nadmeću” umesto da se dopunjuju. Kada birate fontove, pitajte se da li zajedno pričaju istu priču ili se bore za pažnju.

Štaviše, čitljivost je često žrtvovana zarad estetike. Eksperimenti sa proredom, veličinom i kontrastom su poželjni, ali samo dok ne ugroze funkcionalnost. Na primer, svetli tekst na svetloj pozadini ili preuski font na malom ekranu mogu učiniti da se porca jednostavno izgubi. Da li znate da, prema istraživanjima, korisnici napuštaju vebsajtove u roku od 15 sekundi ako ne mogu lako da pročitaju sadržaj? Ovo je posebno važno u dizajnu koji uključuje dugme ili poziv na akciju – ako korisnik ne može brzo da razume šta treba da uradi, dizajn nije ispunio svoju osnovnu svrhu.

Tabela: Uticaj čitljivosti na korisničko iskustvo

Zanemarivanje prostora

Prazan prostor (negativni prostor) nije neiskorišćeno mesto koje treba popuniti – on je moćan alat za usmeravanje pažnje i stvaranje balansa. Mnogi početnici imaju tendenciju da svaki deo radne površine ispune elementima, bojama ili tekstom, misleći da će time dizajn izgledati “potpunije”. Međutim, prenatrpanost stvara haos i otežava percipiranje ključnih informacija. Pogledajte radove renomiranih brendova kao što su Apple ili Google – njihov minimalizam nije slučajan, već proračunat potez koji omogućava da poruka bude jasna i neposredna.

Negativni prostor takođe igra ključnu ulogu u responsivnom dizajnu. Kada dizajniramo za različite veličine ekrana, moramo imati na umu da će se raspored elemenata menjati, a nedovoljno prostora može dovesti do toga da se sadržaj na manjim uređajima jednostavno “zgužva”. Kako biste izbegli ovu grešku, vežbajte “dizajn sa oduzimanjem” – postavite sve elemente koje smatrate potrebnim, a zatim postepeno uklanjajte ono što nije apsolutno neophodno. Često ćete uvideti da je manje zapravo više.

Loša upotreba boja

Boje su emotivni nosioci dizajna, ali njihova pogrešna primena može dovesti do vizuelne disharmonije. Jedna od najčešćih grešaka je korišćenje previše jarkih boja koje se međusobno bore za dominaciju. Kada svaka boja “vrišti”, ni jedna ne doprinosi celini. Umesto toga, bolje je odabrati jednu dominantnu boju i oko nje graditi paletu koja će je dopunjavati. Na primer, ako koristite crvenu kao akcentnu boju, ona će imati mnogo veći uticaj ako je okružena neutralnim nijansama nego ako je postavljena prug drugih intenzivnih boja.

Pored toga, mnogi dizajneri zaboravljaju da uzmu u obzir kako će boje izgledati u različitim medijima – ono što na monitoru izgleda živahno, može na štampanom materijalu izgledati potpuno drugačije. Zbog toga je važno uvek raditi test štampe pre finalizacije projekta. Takođe, ne treba zanemarivati psihologiju boja – svaka nijansa nosi određenu poruku i utiče na to kako će publika reagovati na dizajn. Da li ste razmišljali o tome zašto banke često koriste plavu, a restorani crvenu i žutu? To nije slučajnost već strateški izbor zasnovan na asocijacijama koje te boje izazivaju.

Nedoslednost u vizuelnom identitetu

Svaki dizajn, bilo da se radi o logotipu, brošuri ili vebsajtu, treba da deluje kao deo veće celine. Međutim, često se dešava da dizajneri menjaju stilove, boje ili čak ton komunikacije od projekta do projekta za istog klijenta, što može dovesti do zabune kod publike. Vizuelni identitet treba da bude kao priča – bez obzira na to u kom poglavlju se nalazite, stil pripovedanja treba da bude prepoznatljiv.

Da biste izbegli ovu grešku, korisno je kreirati detaljne smernice za brend (brand guidelines) koje će obuhvatati sve od tipografije i boja do načina postavljanja fotografija i ilustracija. Ove smernice ne služe samo vama kao dizajneru, već i svima koji će u budućnosti raditi na promociji tog brenda. Na primer, ako klijent kasnije angažuje drugu agenciju za društvene mreže, postojanje jasnih smernica će osigurati da svi materijali i dalje izgledaju kao da potiču iz istog izvora.

Zanemarivanje ciljne publike

Najlepši dizajn na svetu je beskoristan ako ne govori jezikom svoje publike. Često vidimo projekte koji su tehnički besprekorni, ali potpuno promašuju ciljnu grupu – bilo zbog previše kompleksnog vizuelnog jezika, bilo zbog neadekvatnog stila. Pre nego što započnete sa dizajnom, potrebno je temeljno istražiti ko će biti korisnici i šta oni očekuju. Na primer, dizajn za dečju igračku treba da bude sasvim drugačiji od dizajna za finansijske usluge – ne samo u pogledu boja i oblika, već i u načinu na koji se komunicira sa publikom.

Ponekad je korisno napraviti proto-personu – fiktivnog predstavnika ciljne grupe sa jasno definisanim karakteristikama, potrebama i motivacijama. Ovo vam pomaže da tokom celog procesa dizajniranja postavljate pitanja poput “Da li bi se ovoj osobi ovo svidelo?” ili “Da li bi ona razumela ovu poruku?”. Kada dizajn prestane da bude samo estetski izazov, a postane sredstvo komunikacije, tada počinje da ispunjava svoju pravu svrhu.

U svetu grafičkog dizajna, greške su neizbežan deo učenja, ali svrha nije da ih potpuno izbegnemo, već da ih prepoznamo i koristimo kao priliku za napredovanje. Kroz svaki projekt stičemo nova iskustva koja nas čine boljim profesionalcima. Ako želite da dublje uronite u neke od tema koje smo pomenuli, preporučujemo vam da pogledate naše članke o psihologiji boja u dizajnu i kako kreirati efektan vizuelni identitet.